no images were found
Galerija
13.05.2010.
Statut škole
Na osnovu čl. 41, 47. i 57. stav 1. tačka 1) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11 i 55/13), školski odbor Tehničke škole „Mileta Nikolić“ u Aranđelovcu, na sednici održanoj 26.12.2013. godine doneo je
S T A T U T Š K O L E
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim statutom (u daljem tekstu: Statut) bliže se uređuju organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje u Tehničkoj školi „Mileta Nikolić“ u Aranđelovcu, (u daljem tekstu: Škola), postupanje organa Škole radi obezbeđivanja ostvarivanja prava učenika, zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih u Školi (u daljem tekstu: zaposleni) i mere za sprečavanje povreda zabrana utvrđenih zakonom, način objavljivanja opštih akata i obaveštavanja svih zainteresovanih strana o odlukama organa Škole i druga pitanja, u skladu sa zakonom.
Član 2.
Škola je ustanova koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, međunarodnim pravnim aktima, zakonom, podzakonskim aktima, Statutom i drugim opštim aktima Škole.
Član 3.
U obavljanju delatnosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja Škola je imalac prava, obaveza i odgovornosti u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i Statutom.
Škola vrši javna ovlašćenja i pored delatnosti obrazovanja i vaspitanja obavlja i druge delatnosti kojima se omogućava ili unapređuje delatnost obrazovanja i vaspitanja.
Kancelarijsko poslovanje Škole obavlja se shodnom primenom propisa o kancelarijskom poslovanju u organima državne uprave, a može se urediti i Pravilnikom o kancelarijskom poslovanju Škole, u skladu s tim propisima.
Član 4.
U vršenju javnih ovlašćenja Škola vodi evidenciju i izdaje javne isprave u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom.
Podaci se u evidenciju, javne i druge isprave unose na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.[1]
Član 5.
U Školi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
Član 6.
U Školi su zabranjeni:
1) fizičko, psihičko i socijalno nasilje;
2) zlostavljanje i zanemarivanje deteta i učenika;
3) fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odnosno seksualna zloupotreba dece, učenika ili zaposlenih.
Član 7.
Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog ili ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta, učenika ili zaposlenog.
Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje Škole ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj detata i učenika.
Član 8.
Pod fizičkim nasiljem, u smislu odredaba Statuta, smatraju se:
1) fizičko kažnjavanje dece i učenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba;
2) svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika ili zaposlenog;
3) nasilno ponašanje zaposlenog prema deci, učenicima ili drugim zaposlenim licima, kao i učenika prema drugim učenicima ili zaposlenim licima.
Pod psihičkim nasiljem, u smislu odredaba Statuta, smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog zdravlja i dostojanstva deteta, učenika ili zaposlenog.
Pod socijalnim nasiljem, u smislu odredaba Statuta, smatra se isključivanje deteta i učenika iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti Škole.
Član 9.
U Školi je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja u smislu odredaba Statuta, od strane učenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja ili drugog odraslog lica, nad licima koja su radno angažovana u Školi.
Član 10.
Prema učenicima koji čine povrede obaveza učenika mogu se primenjivati samo one mere koje su utvrđene zakonom ili opštim aktom Škole.
Član 11.
U Školi nije dozvoljeno stranačko organizovanje i delovanje, niti korišćenje školskih prostorija u takve svrhe.
II. STATUSNE ODREDBE
1. Naziv i sedište
Član 12.
Naziv Škole je Tehnička škola „Mileta Nikolić“ u Aranđelovcu,
Naziv Škole ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom i postavlja se na objektima Škole u skladu s odlukom direktora Škole (u daljem tekstu: direktor).[2]
Skraćeni naziv Škole je TŠ „Mileta Nikolić“.
Sedište Škole je u Aranđelovcu, Ulica Josifa Pančića, broj 3.
Škola je osnovana aktom Vlade Republike Srbije, od 18.06.1990. godine i upisana u sudski registar kod Trgovinskog suda u Kragujevcu, rešenjem broj Fi – 1158/90 od 03.07.1990. godine, za obavljanje srednjeg stručnog i tehničkog obrazovanja.
Član 13.
Škola se sastoji od matične škole
Matična škola nalazi se u sedištu Škole.
Član 14.
Škola ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima koji proističu iz Ustava Republike Srbije, zakona, osnivačkog akta i Statuta.
Član 15.
Škola može da vrši statusne promene, o čemu odluku donosi Školski odbor Škole (u daljem tekstu: Školski odbor), uz saglasnost osnivača.
Član 16.
Odluku o promeni naziva i/ili sedišta Škole donosi Školski odbor uz saglasnost osnivača/uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).[3]
Član 17.
Škola ne može da vrši statusne promene, promenu naziva i/ili sedišta u toku nastavne godine.
2. Zastupanje i predstavljanje
Član 18.
Školu predstavlja i zastupa direktor.
U slučaju privremene odsutnosti ili sprečenosti direktora da obavlja dužnost, zamenjuje ga nastavnik ili stručni saradnik u Školi na osnovu pismenog ovlašćenja direktora, odnosno Školskog odbora, u skladu sa zakonom.
Ovlašćenje se može odnositi na sve poslove iz nadležnosti direktora ili na pojedine poslove iz njegove nadležnosti.
Školski odbor daje ovlašćenje iz stava 1. ovog člana ako direktor za to nema mogućnosti ili propusti da to učini.
Direktor može da opunomoći sekretara Škole (u daljem tekstu: sekretar) ili drugo stručno lice van Škole da zastupa Školu u određenim pravnim poslovima.
3. Pečat i štambilj
Član 19.
Škola ima veliki i mali pečat i štambilj.
Član 20.
Veliki pečat Škole je okruglog oblika, prečnika 32 milimetra, sa tekstom ispisanim u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije, na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom.
U spoljnom krugu velikog pečata ispisuje se naziv Republike Srbije.
U sledećem unutrašnjem krugu ispisuju se naziv i sedište Škole: Tehnička škola „Mileta Nikolić“ u Aranđelovcu
Velikim pečatom overavaju se javne isprave koje Škola izdaje (svedočanstvo o završenom razredu, đačke knjižice, ispisnice, javne isprave o položenoj stručnoj maturi, javne isprave o obavljenom završnom ispitu srednjeg stručnog, specijalističkog i majstorskog ispitu) i drugi akti u vršenju javnih ovlašćenja Škole.
Član 21.
Škola ima dva pečata.manjeg prečnika iste sadržine.
Mali pečat Škole je okruglog oblika, prečnika 28 milimetara, s istim tekstom kao i veliki pečat, ali bez grba Republike Srbije.
Mali pečat Škola upotrebljava u pravnom prometu, za finansijsko-administrativno poslovanje i za overavanje potvrda, uverenja, zdravstvenih knjižica i drugih akata koje Škola izdaje učenicima, zaposlenima i trećim licima.
Član 22.
Štambilj Škole služi za evidentiranje poslatih, primljenih i drugih akata.
Štambilj Škole je pravougaonog oblika, veličine 60 h 35 milimetara, sa vodoravno ispisanim istovetnim tekstom kao na velikom i malom pečatu, s dodatkom prostora za upisivanje delovodnog broja i datuma.
Član 23.
Za čuvanje, izdavanje i upotrebu pečata i štambilja odgovoran je sekretar.
Na rukovanje pečatom, izdavanje i čuvanje pečata shodno se primenjuju odredbe Zakona o pečatu državnih i drugih organa i propisi o radu organa državne uprave, a ta materija može se urediti i Pravilnikom o kancelarijskom poslovanju Škole, u skladu s navedenim zakonom i drugim propisima.
III. DELATNOST ŠKOLE
Član 24.
Škola obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja ostvarivanjem školskog programa` srednjeg stručnog obrazovanja ostvarivanjem stručnog obrazovanja samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama ili ustanovama, a koja se sastoji u obrazovanju i vaspitanju učenika, stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji, dokvalifikaciji i drugim oblicimA obrazovanja u skladu sa zakonom.
Član 25.
Škola obrazovno-vaspitni rad ostvaruje u područjima rada i obrazovnim profilima za čije izvođenje ispunjava uslove po rešenjima ministarstva prosvete republike srbije i to:
– MAŠINBRAVAR
– METALOSTRUGAR
– METALOGLODAČ
– AUTOMEHANIČAR
– ZAVARIVAČ
– BRAVAR
– OPERATER MAŠINSKE OBRADE
– MAŠINSKI TEHNIČAR ZA KOMPJUTERSKO KONSTRUISANJE
– TEHNIČAR ZA KOMPJUTERSKO UPRAVLJANJE
– MAŠINSKI TEHNIČAR MOTORNIH VOZILA
– MAŠINSKI TEHNIČAR
– TEHNIČAR U INDUSTRIJI NEMETALA
– TEHNIČAR ZA KOZMETIČKU TEHNOLOGIJU – OGLED
– TEHNIČAR ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
– KERAMIČAR
– ELEKTROMEHANIČAR ZA MAŠINE I OPREMU
– AUTOELEKTRIČAR
– ELEKTROINSTALATER
– ELEKTROMONTER MREŽA I POSTROJENJA
– ELEKTROTEHNIČAR ENERGETIKE
– ELEKTROTEHNIČAR RAČUNARA
– AUTOLIMAR
– INSTALATER
Član 26.
Obrazovno-vaspitni rad obavlja se na srpskom jeziku.
Član 27.
Škola može da obavlja i proširenu delatnost, na osnovu odluke Školskog odbora donete uz saglasnost Ministarstva.
Škola će proširenu delatnost obavljati u skladu s bližim uslovima za obavljanje proširene delatnosti ustanove za obrazovanje i vaspitanje (u daljem tekstu: ustanova), koje propisuje ministar.
Član 28.
Srednje obrazovanje i vaspitanje u Školi se ostvaruje kroz:
1) nastavu obaveznih, izbornih i fakultativnih nastavnih predmeta;
2) nastavu, pripremni i konsultativno-instruktivni rad s vanrednim učenikom,
3) dopunsku, dodatnu i pripremnu nastavu;
4) praktičnu nastavu i profesionalnu praksu;
5) ostvarivanje programa i aktivnosti kojima se razvijaju sposobnosti za rešavanje problema, komunikacija, timski rad, samoinicijativa i podsticanje preduzetničkog duha;
6) dodatnu podršku učenicima sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom;
7) kulturne i sportske aktivnosti;
8) slobodne aktivnosti;
9) izlete i ekskurzije;
10) ostvarivanje programa karijernog vođenja i savetovanja;
11) ostvarivanje programa bezbednosti i zdravlja na radu;
12) ostvarivanje programa zaštite životne sredine;
13) saradnju sa porodicom;
14) saradnju sa lokalnom samoupravom;
15) ostvarivanje programa zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programa prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja;
16) društveno-korisni rad;
18) druge aktivnosti, u skladu sa zakonom.
Član 29.
Izvršavajući osnovnu delatnost šmkola obezbeđuje sve uslove da se učenici i odrasli osposobe da:
1. usvajaju i izgrađuju znanja, primenjuju i razmenjuju stečena znanja,
2. nauče kako da uče i koriste svoj um,
3. identifikuju i rešavaju probleme i donose odluke koristeći kritičko i kreativno mišljenje,
4. rade efikasno sa drugima kao članovi tima, grupe, organizacije i zajednice,
5. odgovorno i efikasno upravljaju sobom i svojim aktivnostima,
6. prikupljaju, analiziraju organizuju i kritički procenjuju informacije,
7. pokreću i spremno prihvataju promene, preuzimaju odgovornost i imaju preduzetnički pristup i jasnu orjentaciju ka ostvarivanju ciljeva i postizanju uspeha.
Član 30.
U Školi može da se osnuje učenička zadruga Škole (u daljem tekstu: Zadruga), radi razvoja pozitivnog odnosa učenika prema radu, profesionalne orijentacije, povezivanja nastave sa svetom rada, kao i razvoja pozitivnog odnosa prema timskom radu.
Škola može pružati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u Zadruzi, kao i školski pribor i opremu.
Sva pitanja u vezi sa osnivanjem, radom i prestankom Zadruge bliže se uređuju Pravilima za rad Učeničke zadruge Škole, u skladu sa zakonom.
Član 31.
Sredstva stečena radom Zadruge koriste se za:
– proširenje materijalne osnove rada Zadruge;
– pomoć učenicima slabijeg materijalnog stanja;
– ekskurzije;
– ishranu učenika;
– nagrade članovima Zadruge;
– unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u Školi;
– društvene, sportske i kulturne aktivnosti.
IV. SREDSTVA ŠKOLE
Član 32.
Zemljište, zgrade i druga sredstva koja su stečena, odnosno koja stekne Škola, u javnoj su svojini i koriste se za obavljanje njene delatnosti.[4]
Član 33.
Sredstva za rad Škole obezbeđuju se iz budžeta Republike, iz budžeta autonomne pokrajine i iz budžeta opštine Aranđelovca, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.[5]
Član 34.
Škola može da ostvari i sopstvene prihode po osnovu donacija, sponzorstva, ugovora i drugih poslova, u skladu sa zakonom.
Ostvarivanje prihoda, evidentiranje i korišćenje sredstava iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.
Član 35.
Radi ostvarivanja višeg kvaliteta obrazovanja, Škola može da stiče sredstva:
1) učešćem roditelja učenika;
2) učešćem opštine Aranđelovac;
3) učešćem sponzora ili donatora;
4) od proširene delatnosti;
Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za poboljšanje uslova obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu delatnost Škole, kao i za pomoć učenicima.
Sredstva za viši kvalitet obrazovanja, koja Škola ostvaruje po osnovu učešća roditelja, odnosno staratelja, opštineAranđelovac, donatora, sponzora, proširene delatnosti i rada Zadruge, dužna je da prvenstveno koristi za pomoć učenicima.
Škola je u raspolaganju sredstvima koja koristi ograničena posebnim zakonskim odredbama.
V. ORGANI ŠKOLE
Član 36.
Škola ima organe upravljanja i rukovođenja, stručne i savetodavne organe, u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i Statutom.
1. Školski odbor
Član 37.
Školski odbor je organ upravljanja u Školi.
1) Sastav i izbor Školskog odbora
Član 38.
Školski odbor ima devet članova, uključujući u taj broj i predsednika.
Članove Školskog odbora imenuje i razrešava Skupština opštine Aranđelovca, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova Školskog odbora.
Školski odbor čine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja učenika i opštine Aranđelovca.
Članove Školskog odbora iz reda zaposlenih predlaže nastavničko veće Škole (u daljem tekstu: Nastavničko veće), a iz reda roditelja – savet roditelja Škole (u daljem tekstu: Savet roditelja), tajnim izjašnjavanjem.
Za člana Školskog odbora iz reda zaposlenih može biti predložen i zaposleni koji nije član Nastavničkog veća.
Za člana Školskog odbora iz reda roditelja može biti predložen i roditelj učenika Škole koji nije član Saveta roditelja.
O predlogu ovlašćenog predlagača odlučuje Skupština opštine Aranđelovac.
Postupak za imenovanje članova Školskog odbora pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima Školskog odbora.
Mandat Školskog odbora traje četiri godine.
Član 39.
Školski odbor se sastaje u proširenom sastavu, koji uključuje dva punoletna učenika koje bira učenički parlament Škole (u daljem tekstu: Učenički parlament), kada je na dnevnom redu sednice neko od sledećih pitanja:
1) donošenje statuta Škole, pravila ponašanja u Školi ili drugih opštih akata;
2) davanje saglasnosti na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;
3) donošenje školskog programa Škole (u daljem tekstu: Školski program), razvojnog plana Škole (u daljem tekstu: Razvojni plan) ili Godišnjeg plana rada;
4) usvajanje izveštaja o ostvarivanju Školskog programa, Razvojnog plana ili Godišnjeg plana rada, kao i izveštaja o vrednovanju i samovrednovanju;
5) razmatranje poštovanja opštih principa, ostvarivanja ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća;
6) preduzimanje mera za poboljšanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;
7) donošenje plana stručnog usavršavanja zaposlenih ili usvajanje izveštaja o njegovom ostvarivanju.
Član 40.
Za člana Školskog odbora ne može da bude predloženo ni imenovano lice:
1) koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili je osuđeno za: krivično delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje; za krivično delo primanje mita ili davanje mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju;
2) lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;
3) koje bi moglo da zastupa interese više struktura, osim članova sindikata;
4) čiji su poslovi, dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja;
5) koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove;
6) koje je izabrano za direktora druge ustanove;
7) u drugim slučajevima, utvrđenim zakonom.
Član 41.
Ako ovlašćeni predlagač ne sprovede postupak u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ili predloži kandidata suprotno njegovim odredbama, Skupština opštine aranđelovac određuje rok za usklađivanje s tim zakonom.
Ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Skupština opštine Aranđelovac imenovaće članove Školskog odbora bez predloga ovlašćenog predlagača.
Član 42.
Školskom odboru prestaje dužnost istekom mandata.
Skupština opštine Aranđelovac razrešiće pre isteka mandata pojedine članove, uključujući i predsednika ili ceo Školski odbor, na lični zahtev člana ili ako:
1) Školski odbor donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i Statuta dužan da donosi;
2) član Školskog odbora neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad Školskog odbora;
3) u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;
4) ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana Školskog odbora zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u Školski odbor;
5) nastupi neki od uslova iz člana 54. stav 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji su smetnja za predlaganje i imenovanje za člana organa upravljanja ustanove.
Izborni period novoimenovanog pojedinog člana Školskog odbora traje do isteka mandata Školskog odbora.
Član 43.
Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja Školskog odbora, Skupština opštine Aranđelovac dužna je da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja akta kojim se nalaže mera, otkloni utvrđene nepravilnosti.
Ako Skupština opštine Aranđelovac ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju, odnosno razrešenju Školskog odbora i ne usaglasi ga sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u roku iz prethodnog stava člana, ministar razrešava postojeći i imenuje privremeni Školski odbor.
Član 44.
Ministar će imenovati privremeni Školski odbor ako Skupština opštine Aranđelovac ne imenuje nove članove Školskog odbora do isteka mandata prethodno imenovanim članovima Školskog odbora.
Mandat privremenog Školskog odbora traje do imenovanja novog Školskog odbora.
3) Nadležnost, rad i odgovornost školskog odbora
Član 45.
Školski odbor:
1) donosi statut, pravila ponašanja u Školi, poslovnik o svom radu i druge opšte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;
2) donosi program obrazovanja i vaspitanja, Razvojni plan i Godišnji plan rada i usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju;
3) odlučuje o statusnoj promeni i o promeni naziva i sedišta Škole;
4) razmatra poštovanje opštih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća i preduzima mere za poboljšanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;
5) učestvuje u samovrednovanju kvaliteta rada Škole;
6) usvaja izveštaj o samovrednovanju kvaliteta rada Škole;
7) utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike Srbije;
8) donosi finansijski plan Škole;
9) odlučuje o poslovanju Škole i korišćenju njenih sredstava;
10) odlučuje o davanju na korišćenje, odnosno u zakup, školskog prostora;
11) odlučuje o proširenoj delatnosti Škole;
12) odlučuje o korišćenju sredstava prikupljenih od roditelja učenika, na predlog Saveta roditelja;
13) donosi odluke po predlozima Saveta roditelja, daje odgovore na pitanja i izjašnjava se o stavovima koje mu upućuje taj organ;
14) usvaja izveštaj o poslovanju Škole i godišnji obračun;
15) usvaja izveštaje o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi;
16) usvaja izveštaje o radu direktora i izveštaje o radu Škole;
17) raspisuje konkurs za izbor direktora i bira predsednika i članove komisije za izbor direktora, kao i njihove zamenike;
18) donosi odluku o izboru direktora;
19) zaključuje s direktorom ugovor o radu i anekse tog ugovora;
20) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora;
21) odlučuje o prestanku dužnosti direktora;
22) odlučuje po žalbi, odnosno prigovoru na odluku direktora;
23) postavlja vršioca dužnosti direktora;
24) daje ovlašćenje radi zamenjivanja odsutnog ili sprečenog direktora;
25) u zakonom utvrđenim slučajevima udaljava zaposlenog sa rada ukoliko to propusti da učini direktor;
26) imenuje članove stručnog aktiva za razvojno planiranje;
27) donosi plan stručnog usavršavanja zaposlenih i usvaja izveštaj o njegovom ostvarivanju;
28) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i Statutom.
Član 46.
Školski odbor donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.
Član 47.
Sednici Školskog odbora ima pravo da prisustvuje i da učestvuje u njenom radu predstavnik sindikata u Školi, bez prava odlučivanja.
Član 48.
Sednici Školskog odbora imaju pravo da prisustvuju i da učestvuju u njenom radu, bez prava odlučivanja, dva predstavnika Učeničkog parlamenta kada je na dnevnom redu neko od sledećih pitanja:
1) utvrđivanje predloga finansijskog plana Škole za pripremu budžeta Republike Srbije;
2) donošenje finansijskog plana Škole;
3) usvajanje izveštaja o poslovanju Škole ili godišnjeg obračuna;
4) usvajanje izveštaja o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi;
5) raspisivanje konkursa i izbor direktora;
6) odlučivanje po žalbi, odnosno prigovoru na odluku direktora.
Član 49.
Lica iz čl. 46. i 47. Statuta imaju pravo da im se blagovremeno uruče poziv i materijal za sednicu.
Član 50.
Školski odbor donosi poslovnik o svom radu, kojim se bliže uređuju njegov rad i odlučivanje.
Član 51.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Školski odbor odgovara Skupštini opštine Aranđelovac i osnivaču Škole.
2. Savet roditelja
Član 52.
Savet roditelja čini po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja.
Članovi Saveta roditelja biraju se na početku svake školske godine, na prvom roditeljskom sastanku, najkasnije do 15. septembra.
Izbor se vrši javnim glasanjem, na osnovu predloga koji može da podnese svaki roditelj učenika određenog odeljenja.
Član 53.
Savet roditelja:
1) predlaže predstavnike roditelja učenika u Školski odbor;
2) predlaže svog predstavnika u stručni aktiv za razvojno planiranje i u druge timove Škole;
3) predlaže mere za osiguranje kvaliteta i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada;
4) učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta i u postupku izbora udžbenika;
5) razmatra predlog programa obrazovanja i vaspitanja, Razvojnog plana, Godišnjeg plana rada, izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i o samovrednovanju;
6) razmatra namenu korišćenja sredstava od donacija i od proširene delatnosti Škole;
7) predlaže Školskom odboru namenu korišćenja sredstava prikupljenih od roditelja;
8) razmatra i prati uslove za rad Škole, uslove za odrastanje i učenje, bezbednost i zaštitu učenika;
9) učestvuje u postupku propisivanja mera, načina i postupka zaštite i bezbednosti učenika za vreme boravka u Školi i svih aktivnosti koje organizuje Škola;
10) daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju;
11) upućuje svoje predloge, pitanja i stavove direktoru, Školskom odboru i stručnim organima Škole;
12) donosi poslovnik o svom radu;
Član 54.
Organi Škole obavezni su da se izjasne o predlozima, pitanjima ili stavovima Saveta roditelja i da o tome u pismenom obliku obaveste taj organ.
O aktima iz stava 1. ovog člana organi Škole obavezni su da se izjasne što je moguće pre, a u svakom slučaju u roku koji po prirodi stvari proizlazi iz tih akata.
Član 55.
Rad i odlučivanje Saveta roditelja uređuju se poslovnikom.
3. Direktor
1) Uslovi za izbor direktora
Član 56.
Uslovi za izbor direktora su sledeći:
1) posedovanje odgovarajućeg visokog obrazovanja (član 8. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, za nastavnika, pedagoga ili psihologa, i to za rad u školi one vrste i područja rada kojoj pripada Škola;
2) ispunjenost uslova za prijem u radni odnos u ustanovi (član 120. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja);
3) najmanje pet godina rada u ustanovi, na poslovima obrazovanja i vaspitanja, posle stečenog odgovarajućeg obrazovanja.
Član 57.
Direktoru prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove iz člana 8. stav 2. i člana 120. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev Školskog odbora.
Član 58.
Bliže uslove za izbor direktora, program obuke u skladu sa standardima kompetencija direktora, program ispita za direktora, način i postupak polaganja ispita, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za direktora, sadržinu i izgled obrasca licence za direktora, sadržaj i način vođenja registra izdatih licenci za direktora, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita i sticanjem licence za direktora, propisuje ministar.
Član 59.
Direktor koji nema položen ispit za direktora dužan je da ga položi u roku od godinu dana od dana stupanja na dužnost.
Direktoru koji ne položi ispit za direktora u roku od godinu dana od dana stupanja na dužnost, prestaje dužnost direktora.
Licenca za direktora oduzima se direktoru koji je osuđen pravnosnažnom presudom za krivično delo ili privredni prestup u vršenju dužnosti.
2) Mandat direktora
Član 60.
Direktor se bira na period od četiri godine.
Mandat direktora teče od dana stupanja na dužnost.
Direktoru miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran.
3) Postupak za izbor direktora
Član 61.
Direktora bira Školski odbor na osnovu konkursa, po pribavljenom mišljenju Nastavničkog veća.
Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.
Konkurs se objavljuje u dnevnom listu koji izlazi u celoj Republici Srbiji.
Pripremne radnje u postupku izbora direktora obavlja komisija za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija).
Član 62.
Predsednika i članove Komisije, kao i njihove zamenike, bira Školski odbor.
Komisiju čine sekretar i dva zaposlena iz redova nastavnika i stručnih saradnika.
Zamenici predsednika i članova Komisije biraju se iz redova nastavnika i stručnih saradnika.
Zamenik predsednika i zamenici članova Komisije učestvuju u radu Komisije u slučaju sprečenosti predsednika, odnosno članova.
Komisija radi u punom sastavu.
Na pitanja u vezi sa radom Komisije koja nisu uređena Statutom shodno se primenjuju odredbe Poslovnika o radu Školskog odbora.
Član 63.
Komisija:
1) sastavlja tekst konkursa za izbor direktora i priprema ga za objavljivanje;
2) utvrđuje blagovremenost i potpunost prijava na konkurs;
3) odvaja neblagovremene i/ili nepotpune prijave;
4) utvrđuje koji učesnici konkursa (u daljem tekstu: kandidati) ispunjavaju uslove za izbor;
5) sastavlja informaciju o kandidatima i dostavlja je direktoru i predsedniku Školskog odbora;
6) predsedniku Školskog odbora dostavlja mišljenje Nastavničkog veća.
Član 64.
Konkurs za izbor direktora sadrži informaciju:
1) o nazivu i adresi Škole;
2) o načinu podnošenja prijava na konkurs;
3) o uslovima za izbor;
4) o dokazima za ispunjenost uslova za izbor i drugim prilozima koje treba podneti;
5) o roku za podnošenje prijave na konkurs;
6) o roku u kojem će odluka o izboru biti doneta;
7) o licu kod kojeg kandidat može dobiti dodatne informacije o konkursu;
8) o tome da neblagovremene ili nepotpune prijave neće biti uzete u razmatranje.
Rok za podnošenje prijave na konkurs je 15 dana od dana objavljivanja konkursa.
Član 65.
Uz prijavu na konkurs kandidat treba da podnese:
1) dokaz o državljanstvu Republike Srbije (uverenje o državljanstvu ili izvod iz matične knjige rođenih);
2) overen prepis ili overenu fotokopiju diplome o stečenom odgovarajućem obrazovanju;
3) dokaz o znanju jezika na kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad u Školi (ukoliko odgovarajuće obrazovanje nije stečeno na tom jeziku);
4) overen prepis ili overenu fotokopiju uverenja o položenom stručnom ispitu, odnosno ispitu za licencu;
5) potvrdu o radnom stažu u oblasti obrazovanja i vaspitanja;
6) radnu biografiju;
7) okvirni plan rada za vreme mandata;
8) dokaze o posedovanju organizacionih sposobnosti (fakultativno).
Član 66.
Blagovremenom prijavom na konkurs smatra se prijava koja je neposredno predata Školi pre isteka roka utvrđenog u konkursu ili je pre isteka tog roka predata pošti u obliku preporučene pošiljke.
Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad Škola ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.
Član 67.
Potpunom prijavom smatra se prijava koja sadrži sve priloge koji se zahtevaju u konkursu.
Dokaz o posedovanju psihičke, fizičke i zdravstvene sposobnosti kandidat je dužan da dostavi pre zaključenja ugovora o radu.
Dokaz o neosuđivanosti i dokaz o nepostojanju diskriminatornog ponašanja na strani kandidata pribavlja Škola, pre donošenja odluke o izboru.
Kandidat može dokaze o ispunjenosti uslova za izbor dostaviti posle isteka roka za dostavljanje prijava na konkurs, ali samo ako učini verovatnim da te dokaze nije mogao da blagovremeno pribavi iz opravdanih razloga. Dokaze o opravdanosti razloga za propuštanje roka kandidat konkursa je obavezan da dostavi zajedno sa naknadno podnetim dokazima za izbor.
Naknadno dostavljanje dokaza za izbor može se prihvatiti samo ako ih je Škola primila pre nego što je Komisija počela da razmatra konkursni materijal.
Član 68.
Komisija počinje razmatranje konkursnog materijala po isteku 3 dana od dana isteka roka za prijem prijava na konkurs.
Komisija je obavezna da u roku od 3 dana od dana početka rada pripremi informacije o kandidatima i da ih bez odlaganja dostavi direktoru.
Član 69.
Po prijemu akta Komisije, direktor je obavezan da bez odlaganja zakaže sednicu Nastavničkog veća, koja će se održati u roku od 3 dana od dana kada je direktor primio akt Komisije.
Član 70.
Nastavničko veće daje mišljenje o kandidatima na taj način što se o njima izjašnjava tajnim glasanjem, u skladu s odredbama Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća (čl. 93 – 133).
Pre glasanja kandidatima će se pružiti prilika da pred Nastavničkim većem izlože svoj okvirni plan rada za vreme mandata.
Član 71.
Komisija bez odlaganja prosleđuje predsedniku Školskog odbora informaciju o kandidatima i mišljenje Nastavničkog veća.
Član 72.
Predsednik Školskog odbora, po prijemu informacije o kandidatima i mišljenja Nastavničkog veća, radi donošenja odluke o izboru direktora, bez odlaganja zakazuje sednicu Školskog odbora, koja treba da se održi u roku od 2 dana od dana kada je predsednik Školskog odbora primio informaciju o kandidatima i mišljenje Nastavničkog veća.
Član 73.
Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se ministru na saglasnost.
Odluka o izboru direktora smatra se donetom, odnosno smatra se da je na nju data saglasnost, ako ministar u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost.
Ako ministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora, raspisuje se novi konkurs.
Po nastupanju fikcije o davanju saglasnosti, Školski odbor bez odlaganja donosi rešenje o izboru direktora i dostavlja ga kandidatima. Rešenjem se utvrđuju i vreme stupanja na dužnost, kao i obaveza polaganja ispita za direktora.
Rešenje o izboru direktora je konačno.
Kandidat koji je nezadovoljan rešenjem o izboru direktora ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.
Odmah po donošenju rešenja o izboru direktora, Školski odbor s izabranim kandidatom zaključuje ugovor o radu.
4) Nadležnost direktora
Član 74.
Direktor rukovodi radom Škole.
Direktor:
1) zastupa i predstavlja Školu;
2) daje ovlašćenje licu koje će ga zamenjivati u slučaju njegove privremene odsutnosti ili sprečenosti da obavlja dužnost;
3) daje punomoćje za zastupanje Škole;
4) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih drugih aktivnosti Škole;
5) stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignuća i unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada;
6) stara se o ostvarivanju Razvojnog plana;
7) odlučuje o korišćenju sredstava utvrđenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i namensko korišćenje tih sredstava, u skladu sa zakonom;
8) sarađuje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruženjima;
9) organizuje i vrši pedagoško-instruktivni uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i pedagoške prakse i preduzima mere za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika i stručnih saradnika;
10) planira i prati stručno usavršavanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika i stručnih saradnika;
11) preduzima mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 44. do 46. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i nedoličnog ponašanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na učenike;
12) preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa;
13) stavlja primedbe na zapisnike prosvetnog inspektora;
14) stara se o blagovremenom i tačnom unosu i održavanju ažurnosti baze podataka o Školi u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;
15) stara se o blagovremenom objavljivanju pravnih akata Škole i obaveštavanju zaposlenih, učenika i njihovih roditelja odnosno staratelja, stručnih organa i Školskog odbora o svim pitanjima od interesa za rad Škole i tih organa;
16) stara se i odgovoran je za blagovremen i tačan unos podataka i održavanje ažurnosti evidencija i za bezbednost podataka, bez obzira na način njihovog vođenja;
17) saziva i rukovodi sednicama Nastavničkog veća, bez prava odlučivanja;
18) predsedava i rukovodi radom pedagoškog kolegijuma;
19) saziva i rukovodi sednicom odeljenjskog veća, u slučaju sprečenosti odeljenjskog starešine, bez prava odlučivanja;
20) obrazuje stručna tela i timove, usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi;
21) sarađuje sa roditeljima, odnosno starateljima učenika;
22) sarađuje sa Savetom roditelja;
23) podnosi izveštaje o svom radu i radu Škole Školskom odboru, najmanje dva puta godišnje;
24) obrazuje komisije za polaganje ispita učenika;
25) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika;
26) donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova, uz saglasnost Školskog odbora;
27) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i obavlja druge poslove u oblasti radnih odnosa.
28) s reprezentativnim sindikatom u Školi i predstavnikom osnivača Škole zaključuje kolektivni ugovor kod poslodavca;
29) sarađuje sa sindikatom u Školi i stara se o ispunjavanju obaveza Škole prema sindikatu u Školi;
30) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom.
5) Prava, obaveze i odgovornosti direktora
Član 75.
Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti Škole.
Direktor je materijalno odgovoran za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom nanese Školi, u skladu sa zakonom.
Direktor za svoj rad odgovara Školskom odboru i ministru.
Član 76.
Direktor ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti po osnovu obavljanja te dužnosti i prava iz radnog odnosa, na osnovu zakona, podzakonskog akta, kolektivnog ugovora, drugog opšteg akta i ugovora o radu.
O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odlučuje Školski odbor.
Član 77.
Školski odbor s direktorom izabranim u prvom izbornom periodu zaključuje ugovor o radu na period od četiri godine.
Školski odbor s direktorom izabranim u drugom i svakom narednom izbornom periodu zaključuje ugovor o radu na neodređeno vreme.
6) Prestanak dužnosti direktora
Član 78.
Dužnost direktora prestaje:
1) istekom mandata,
2) na lični zahtev,
3) sticanjem uslova za mirovanje radnog odnosa,
4) prestankom radnog odnosa,
5) razrešenjem.
Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi Školski odbor.
Član 79.
Školski odbor razrešava direktora dužnosti pre isteka mandata:
1) ako Škola nije blagovremeno donela program obrazovanja i vaspitanja, odnosno ne ostvaruje taj program ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuća;
2) ako Škola ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu dece i učenika;
3) ako direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajuće mere u slučajevima povreda zabrana diskriminacije, nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i stranačkog organizovanja i delovanja i težih povreda radnih obaveza zaposlenih;
4) ako u Školi nije obezbeđeno čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;
5) ako se u Školi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i posebnom zakonu;
6) ako direktor ne ispunjava uslove iz člana 59. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
7) ako direktor ne postupa po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti;
8) ako direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netačnim obaveštavanjem ili sazivanjem sednica suprotno Poslovniku ometa rad Školskog odbora i zaposlenih;
9) ako direktor nije obezbedio da se u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete vrši blagovremen i tačan unos i održavanje ažurne baze podataka Škole;
10) ako je u radni odnos primio ili angažuje lice van radnog odnosa suprotno zakonu i opštem aktu;
11) ako je namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita, i ako je Škola obavezana na naknadu štete u iznosu koji može ugroziti njeno redovno poslovanje;
12) ako se direktoru u disciplinskom postupku izrekne mera prestanka radnog odnosa zbog utvrđene odgovornosti za težu povredu radne obaveze propisane za zaposlene iz člana 141. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili se stekne uslov za otkaz ugovora o radu u skladu sa opštim propisima o radu;
13) ako je pravnosnažnim aktom nadležnog organa utvrđeno da je Škola, odnosno direktor odgovaran za prekršaj iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili posebnog zakona, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti;
14) ako je razrešenje direktora naloženo merom prosvetnog inspektora, u roku od osam dana od dana prijema naloga;
15) u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Odluka o razrešenju direktora podleže saglasnosti ministra.
Smatra se da je odluka Školskog odbora o razrešenju direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost, ako u roku od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost.
7) Prava direktora po prestanku dužnosti
Član 80.
Direktor kojem dužnost prestane u toku ili istekom prvog mandata, a izabran je posle stupanja na snagu i na osnovu važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 52/11, 55/13), ima pravo da se vrati na radno mesto na kojem je radio pre izbora, to jest na radno mesto na kojem mu je mirovao radni odnos.
Pravo na vraćanje na radno mesto na kojem mu je mirovao radni odnos nema direktor:
1) kojem je dužnost prestala zbog prestanka radnog odnosa;
2) kojem je dužnost prestala razrešenjem zbog izrečene mere prestanka radnog odnosa za učinjenu težu povredu radne obaveze ili zbog sticanja uslova za otkaz ugovora o radu u skladu sa opštim propisima o radu;
3) koji je razrešen zbog učinjenog privrednog prestupa ili krivičnog dela u vršenju dužnosti.
U slučajevima od 1) – 3) direktoru prestaje radni odnos bez prava na otpremninu.
Član 81.
Direktor kojem je dužnost prestala zbog isteka drugog i svakog narednog mandata ili na lični zahtev raspoređuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, a ako takvih poslova nema u Školi ili drugoj ustanovi, to lice ostvaruje prava zaposlenog za čijim radom prestaje potreba, u skladu sa zakonom.
Član 82.
Direktoru kojem u drugom i svakom narednom mandatu prestane dužnost razrešenjem, bez prestanka radnog odnosa, a ne može da se rasporedi, u Školi ili drugoj ustanovi, na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.
4. Vršilac dužnosti direktora
Član 83.
Vršioca dužnosti direktora postavlja Školski odbor do izbora direktora ako direktoru prestane dužnost, a nije raspisan konkurs, ili Školski odbor nije doneo odluku o izboru ili je ministar doneo akt kojim je odbijeno davanje saglasnosti na odluku Školskog odbora.
Vršioca dužnosti direktora postavlja ministar ako Školski odbor ne postavi vršioca dužnosti direktora u slučajevima iz stava 1. ovog člana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno ministar ne da saglasnost na odluku po ponovljenom konkursu, u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje.
Za vršioca dužnosti direktora ne može biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost ministra.
Za vršioca dužnosti direktora može da bude postavljen nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik, najduže šest meseci.
Vršiocu dužnosti direktora miruje radni odnos na poslovima sa kojih je postavljen, za vreme dok obavlja tu dužnost.
Prava, obaveze i odgovornosti direktora odnose se i na vršioca dužnosti direktora.
5. Pomoćnik direktora
Član 84.
Škola ima pomoćnika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje Škole.
Rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se nastavnik ili stručni saradnik koji ima profesionalni ugled i iskustvo u obrazovno-vaspitnom radu, za svaku školsku godinu.
Član 85.
Pomoćnik direktora:
1) obavlja poslove iz nadležnosti direktora Škole, na osnovu ovlašćenja direktora ili Školskog odbora;
2) organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoški rad Škole;
3) koordinira rad stručnih aktiva i drugih stručnih organa Škole;
4) predsedava i rukovodi radom pedagoškog kolegijuma, po nalogu direktora;
5) saziva i rukovodi sednicom odeljenjskog veća, u slučaju sprečenosti odeljenjskog starešine, bez prava odlučivanja, po nalogu direktora;
6) obavlja poslove nastavnika ili stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem direktora;
7) izdaje naloge zaposlenima u Školi, u skladu s opisom njihovih poslova;
8) Zamenjuje direktora škole u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti za rad na osnovu ovlašćenja direktora ili Školskog odbora..
Pomoćnik direktora za svoj rad odgovara direktoru.
Pomoćniku direktora prava i obaveze miruju na radnom mestu sa kojeg je raspoređen u toj školskoj godini.
6. Sekretar
Član 86.
Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u Školi obavlja sekretar, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove.
Poslove sekretara može da obavlja diplomirani pravnik – master ili diplomirani pravnik koji je stekao visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, s položenim ispitom za sekretara.
Sekretar koji nema položen ispit za sekretara uvodi se u posao i osposobljava se za samostalan rad savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za sekretara. Sekretaru – pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.
Sekretar je dužan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara.
Sekretaru koji ne položi stručni ispit u roku iz stava 4. ovog člana prestaje radni odnos.
Sekretar koji ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit ne polaže stručni ispit za sekretara.
7. Stručni organi
Član 87.
Stručni organi Škole su:
1) Nastavničko veće,
2) odeljenjsko veće,
3) stručno veće za oblasti predmeta,
4) stručni aktiv za razvojno planiranje,
5) stručni aktiv za razvoj Školskog programa,
6) stručni aktiv za samovrednovanje,
7) stručni tim za inkluzivno obrazovanje,
8) stručni tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja,
9) stručni tim za karijerno vođenje i savetovanje,
Član 88.
Stručni organi:
1) staraju se o osiguranju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada Škole;
2) prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja;
3) staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignuća;
4) vrednuju rezultate rada nastavnika i stručnih saradnika;
5) prate i utvrđuju rezultate rada učenika;
6) preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa učenicima u procesu obrazovanja i vaspitanja;
7) rešavaju druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada.
Član 89.
U radu stručnih organa imaju pravo da učestvuju, bez prava odlučivanja:
1) pripravnik-stažista,
2) lice angaživano na osnovu ugovora o izvođenju nastave (osim u radu odeljenjskog veća),
Sednicama stručnih organa imaju pravo da prisustvuju i da učestvuju u diskusiji, bez prava odlučivanja, dva predstavnika Učeničkog parlamenta i pomoćni nastavnici.
U radu Nastavničkog veća i odeljenjskog veća imaju pravo da učestvuju i pedagoški asistenti, bez prava odlučivanja.
Radi ostvarivanja prava iz st. 1 – 3. ovog člana, predstavnici učenika, pripravnici-stažisti, lica angažovana na osnovu ugovora o izvođenju nastave, pomoćni nastavnici i pedagoški asistenti uredno se obaveštavaju o sednici stručnog organa i dostavlja im se materijal za sednicu.
Član 90.
Na pitanja rada i odlučivanja stručnih organa, koja nisu uređena posebnim odredbama Statuta, shodno se primenjuju odredbe Statuta koje uređuju rad i odlučivanje Nastavničkog veća (čl. 93 – 133), osim odredbe o objavljivanju izvoda iz zapisnika.
1) Nastavničko veće
Član 91.
Nastavničko veće čine nastavnici i stručni saradnici.
Član 92.
Nastavničko veće, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 87. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:
1) stara se o ostvarivanju programa obrazovanja i vaspitanja;
2) analizuje izvršavanje zadataka obrazovanja i vaspitanja u Školi;
3) planira i organizuje oblike vannastavnih aktivnosti učenika;
4) predlaže podelu razreda na odeljenja i broj učenika u odeljenjima;
5) daje mišljenje direktoru za određivanje odeljenjskih starešina;
6) priprema kalendar takmičenja učenika i obezbeđuje uslove za njihovo pripremanje;
7) vrši nadzor nad radom drugih stručnih organa;
8) razmatra izveštaje direktora, odeljenjskih starešina i drugih stručnih organa;
9) daje mišljenja i predloge o pitanjima iz nadležnosti stručnih organa;
10) donosi odluku o pohvaljivanju i nagrađivanju učenika;
11) izriče učenicima vaspitno-disciplinske mere „ukor nastavničkog veća“ i „isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom“;
12) donosi odluku o oslobađanju učenika od nastave fizičkog vaspitanja i o ocenjivanju iz tog predmeta, na osnovu predloga izabranog lekara;
13) utvrđuje ispunjenost uslova za završavanje školovanja u roku kraćem od predviđenog;
14) imenuje članove stručnog aktiva za razvoj Školskog programa;
15) predlaže članove Školskog odbora iz reda zaposlenih;
16) predlaže članove stručnog aktiva za razvojno planiranje iz redova nastavnika i stručnih saradnika;
17) daje mišljenje Školskom odboru za izbor direktora;
Član 93.
Za svoj rad Nastavničko veće odgovara direktoru.
Način rada Nastavničkog veća
Član 94.
Nastavničko veće radi na sednicama koje saziva direktor.
Sednice se održavaju u prostoriji Škole koju odredi direktor.
Sednicama Nastavničkog veća rukovodi direktor, bez prava odlučivanja.
Pored lica koja imaju pravo da prisustvuju sednicama, sednici Nastavničkog veća mogu da prisustvuju i druga lica, po odobrenju direktora.
Član 95.
U obavljanju poslova rukovođenja sednicama Nastavničkog veća direktor:
1) obavlja poslove pripremanja sednice;
2) saziva sednice Nastavničkog veća;
3) utvrđuje ispunjenost uslova za održavanje sednice i otvara sednicu Nastavničkog veća;
4) donosi odluku o odlaganju ili prekidu sednice;
5) predlaže usvajanje dnevnog reda;
6) predlaže donošenje odluka, zaključaka, zauzimanje stavova, davanje mišljenja i slično;
7) utvrđuje da je odluka, zaključak i sl. doneta;
8) daje i oduzima reč i stara se o nesmetanom odvijanju toka sednice;
9) preduzima mere u slučaju narušavanja reda na sednici;
10) preduzima mere za izvršavanje odluka Nastavničkog veća;
11) prati izvršavanje odluka Nastavničkog veća;
12) zaključuje sednicu;
13) obavlja i druge poslove u vezi sa rukovođenjem sednicom.
Član 96.
Sednica Nastavničkog veća može da se održi ako je prisutno više od polovine od ukupnog broja nastavnika i stručnih saradnika koji su u radnom odnosu u Školi na neodređeno ili na određeno vreme.
Član 97
Sednica Nastavničkog veća saziva se isticanjem obaveštenja na oglasnu tablu Škole, najmanje 2 dana pre dana održavanja sednice.
Rok iz stava 1. ovog člana ne mora se poštovati ako za to postoje važni razlozi, koji treba da budu navedeni u obaveštenju o sazivanju sednice.
Obaveštenje o sazivanju sednice treba da sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice, kao i predlog dnevnog reda.
Sednice Nastavničkog veća sazivaju se po potrebi, a obavezno na kraju tromesečja, na kraju prvog i drugog polugodišta, kao i na početku i pred kraj školske godine.
Direktor je obavezan da zakaže sednicu na zahtev najmanje trećine članova Nastavničkog veća, kao i na zahtev Školskog odbora, Saveta roditelja ili Učeničkog parlamenta.
Član 98.
Direktor otvara sednicu pošto utvrdi da je prisutno više od polovine članova Nastavničkog veća.
Član 99.
Posle otvaranja sednice, direktor poziva članove Nastavničkog veća da predlože izmene i/ili dopune predloga dnevnog reda i o njihovim predlozima će se posebno glasati.
Posle utvrđivanja konačnog predloga dnevnog reda, donosi se odluka o usvajanju dnevnog reda.
Član 100.
Posle usvajanja dnevnog reda, direktor otvara diskusiju po svakoj tački dnevnog reda pojedinačno.
Član 101.
Pravo da učestvuju u diskusiji imaju direktor i svi članovi Nastavničkog veća, kao i pripravnici-stažisti, lica angažovana na osnovu ugovora o izvođenju nastave i predstavnici Učeničkog parlamenta.
Pravo da učestvuju u diskusiji, po odobrenju direktora, imaju i druga lica koja su pozvana na sednicu.
Diskutanti su obavezni da prilikom diskusija raspravljaju, po pravilu, samo o pitanjima koja su od neposrednog značaja za donošenje odluke po tački dnevnog reda o kojoj se raspravlja.
Član 102.
Pored pitanja u vezi s tačkama dnevnog reda, diskutant može da govori i o povredi odredaba Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća (čl. 93. do 133).
Član 103.
Diskusije treba da budu što kraće i jasnije.
Diskutant ima pravo da u diskusiji izrazi svoje mišljenje, stav i/ili uverenje, ali je obavezan da to učini u pristojnom obliku.
Član 104.
Nastavničko veće može odlučiti da se ograniči broj diskusija jednog diskutanta po jednoj tački dnevnog reda i/ili da se ograniči trajanje diskusija.
Član 105.
Svaki diskutant ima pravo na repliku, ako je u nečijoj diskusiji pomenut a smatra da tvrdnje u toj diskusiji treba ispraviti ili dopuniti.
Replika može trajati najduže 3 minuta.
Član 106.
Direktor daje i oduzima reč diskutantima, vodeći računa o redosledu prijavljivanja, a posle diskusija predlaže donošenje odluke po toj tački.
Član 107.
O održavanju reda na sednici stara se direktor.
Član 108.
Direktor će opomenuti člana Nastavničkog veća ili drugog diskutanta koji i posle oduzimanja reči nastavlja da govori, kao i lice koje se nepristojno ponaša i/ili na drugi način ometa rad na sednici.
Član 109.
Ako opomenuto lice i dalje nastavlja da ometa rad na sednici, na predlog direktora ili člana Nastavničkog veća Nastavničko veće će doneti odluku o njegovom udaljenju sa sednice.
Lice na koje se odluka o udaljenju odnosi obavezno je da odmah po izricanju mere udaljenja napusti prostoriju u kojoj se sednica održava.
Mera udaljenja odnosi se samo na sednicu na kojoj je izrečena.
Član 110.
Ako se merama iz čl. 107. i 108. Statuta ne može održati red na sednici, direktor će doneti odluku da se sednica prekine i utvrdiće vreme njenog nastavka.
Istu odluku direktor će doneti i ako u toku sednice prestane da postoji neki drugi uslov za njeno održavanje.
Član 111.
Ako na sednicu Nastavničkog veća ne dođe dovoljan broj nastavnika i stručnih saradnika, direktor će doneti odluku o odlaganju sednice i istovremeno u okviru roka od 2 dana utvrđuje dan kada će se sednica održati, s istim ili dopunjenim dnevnim redom.
Istu odluku direktor će doneti i ako nije ispunjen neki drugi uslov za održavanje sednice.
Odlučivanje Nastavničkog veća
Član 112.
Nastavničko veće donosi dve vrste odluka:
1) odluke po tačkama dnevnog reda;
2) zaključke.
Član 113.
Odluka po tački dnevnog reda treba da sadrži:
1) jasan i potpun odgovor na pitanje koje sadrži tačka dnevnog reda po kojoj je doneta;
2) ime i prezime, odnosno funkciju lica odgovornog za izvršenje odluke;
3) način izvršenja odluke;
4) rok za izvršenje odluke;
5) način praćenja izvršenja odluke.
Član 114.
Ako iz bilo kog razloga nisu ispunjene sve pretpostavke za donošenje odluke po nekoj tački dnevnog reda, direktor će predložiti da se donošenje odluke po toj tački dnevnog reda odloži za neku od sledećih sednica.
Član 115.
Kada odlučuje o proceduralnim pitanjima, a ne donosi odluku po tački dnevnog reda, Nastavničko veće donosi zaključke.
Zaključak ima iste sastavne delove kao i odluka po tački dnevnog reda.
Član 116.
Nastavničko veće donosi odluke većinom od ukupnog broja članova, osim u slučajevima izricanja vaspitno-disciplinskih mera gde se odluka donosi većinom od ukupnog broja prisutnih članova.
Odluke se donose na predlog direktora.
Član 117.
Član Nastavničkog veća može glasati za ili protiv donošenja odluke, a može ostati i uzdržan.
Posle glasanja, direktor prebrojavanjem glasova utvrđuje da li je odluka doneta.
Član 118.
Odluke se, po pravilu, donose glasanjem o jednom predlogu direktora.
Ako se tokom diskusije po nekoj tački dnevnog reda uobliči više predloga, direktor će sve predloge staviti na glasanje, redom kojim su izloženi.
Član 119.
Odluke se, po pravilu, donose javnim glasanjem, podizanjem ruke, na poziv direktora.
Odluke se donose tajnim glasanjem u sledećim slučajevima:
1) davanje mišljenja o kandidatima za direktora;
2) predlaganje članova Školskog odbora iz reda zaposlenih.
Za tajno glasanje koriste se glasački listići koje potpisuje direktor i koji su overeni malim pečatom Škole.
Član 120.
Posebnoj sednici Nastavničkog veća na kojoj se daje mišljenje o kandidatima za direktora imaju pravo da prisustvuju i da učestvuju u njenom radu i u glasanju za davanje mišljenja svi zaposleni.
Član 121.
Sednici Nastavničkog veća na kojoj se predlažu članovi Školskog odbora iz reda zaposlenih svi zaposleni imaju pravo da prisustvuju i da učestvuju u njenom radu po toj tački dnevnog reda.
Predloge članova Školskog odbora imaju pravo da podnesu i glasaju svi članovi Nastavničkog veća.
Član 122.
Kandidati se u glasački listić upisuju onim redosledom kojim su dati u informaciji komisije za izbor direktora.
Član 123.
Glasanje sprovodi komisija koja se sastoji od predsednika i dva člana (u daljem tekstu: Komisija).
Predsednika i članove Komisije iz svog sastava imenuje Nastavničko veće na sednici na kojoj se daje mišljenje o kandidatima za direktora.
Pravo da predloži člana Komisije ima svaki član Nastavničkog veća.
Direktor, pomoćnik direktora niti lice koje je kandidat za izbor direktora ne mogu biti u sastavu Komisije.
Komisija pre glasanja prebrojava glasačke listiće i deli ih svim zaposlenima u ustanovi.
Svi zaposleni glasaju iza paravana, zaokruživanjem hemijskom olovkom rednog broja ispred imena kandidata za direktora i listiće ubacuju u glasačku kutiju koja se nalazi ispred Komisije..
Odmah posle glasanja, Komisija javno prebrojava glasove i objavljuje rezultat glasanja.
Član 124.
Pozitivno mišljenje je dato za kandidata koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja zaposlenih.
Ukoliko dva ili više kandidata dobiju većinu od ukupnog broja članova Nastavničkog veća, Školskom odboru se dostavlja odluka o davanju pozitivnog mišljenja za sve te kandidate.
U slučaju da nijedan kandidat ne dobije većinu glasova od ukupnog broja, pozitivno mišljenje se daje za kandidata koji je dobio najveći broj glasova, ali se u odluci o davanju mišljenja konstatuje da nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova.
Ukoliko, u slučaju iz stava 3. ovog člana, dva ili više kandidata imaju jednak najveći broj glasova, Školskom odboru se dostavlja odluka o davanju pozitivnog mišljenja za sve te kandidate. U odluku se unosi konstatacija da nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova.
Član 125.
Glasački listić za utvrđivanje predloga članova Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi ima sledeći tekst:
„Nastavničko veće Tehničke škole „Mileta Nikolić“
Broj: _________
Datum: ___________
Mesto: _____________
Glasački listić za utvrđivanje predloga članova Školskog odbora
iz reda zaposlenih u Školi
Za članove Školskog odbora član Nastavničkog veća predlaže zaposlene čiji je redni broj zaokružen:
1. ___________________________,
2. ___________________________,
3. ____________________________,
4. _____________________________,
5. _____________________________,
6. _____________________________.
Treba zaokružiti samo tri redna broja.
Direktor Škole
____________________
Član 126.
Kandidati se u glasački listić upisuju onim redosledom kojim su predlagani na sednici Nastavničkog veća.
Član 127.
Nastavničko veće predložiće za članove Školskog odbora tri kandidata s glasačkog listića koja su dobila najveći broj glasova.
Na ostala pitanja postupka tajnog glasanja o predlogu za članove Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi shodno se primenjuju pravila o tajnom glasanju za davanje mišljenja Nastavničkog veća o kandidatima za direktora, osim pravila o postupanju u slučaju jednakog broja glasova dva ili više kandidata.
U slučaju jednakog broja glasova koji onemogućava utvrđivanje predloga, glasanje će se ponovljati sve dok na osnovu rezultata glasanja ne bude bilo moguće utvrditi predlog članova Školskog odbora.
Član 130.
Odluka Nastavničkog veća kojom je utvrđen predlog članova Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi bez odlaganja se dostavlja Skupštini opštine Aranđelovac, radi blagovremenog imenovanja Školskog odbora.
Zapisnik
Član 130.
O toku sednice Nastavničkog veća vodi se zapisnik.
Zapisničara određuje direktor iz reda članova Nastavničkog veća, za svaku školsku godinu.
Zapisnik se vodi u svesci zapisnika, za čije je čuvanje odgovoran zapisničar.
Kada se sveska zapisnika potroši, odnosno ispuni, trajno se čuva u arhivi Škole.
Zapisnik potpisuju direktor i zapisničar.
Član 131.
Zapisnik sadrži podatke o:
1) danu, času i mestu održavanja sednice;
2) broju prisutnih članova;
3) dnevnom redu;
4) podatke o odlaganju ili prekidu sednice;
5) diskutantima i diskusijama (u sažetom obliku);
6) izjave koje su unete na insistiranje pojedinih diskutanata;
7) izdvojena mišljenja članova Nastavničkog veća povodom odluka po pojedinim tačkama dnevnog reda;
8) donetim aktima;
9) merama koje su izrečene u cilju održavanja reda na sednici i o licima kojima su izrečene;
10) drugim značajnim pitanjima u vezi sa sednicom.
Član 132.
Direktor odlučuje o tome šta će se uneti u zapisnik i zapisničaru diktira tekst koji treba uneti.
Na zahtev člana Nastavničkog veća, u zapisnik se unosi i sadržaj koji se inače ne bi uneo u zapisnik, pod uslovom da je to u vezi sa nekom od tačaka dnevnog reda.
Član 133.
Izvod iz zapisnika objavljuje se u skladu s odredbama Statuta o obaveštavanju učenika, roditelja učenika, zaposlenih i drugih lica.
Član 134.
Odeljenjsko veće čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju.
Član 135.
Odeljenjsko veće, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 87. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:
1) analizuje rezultate rada nastavnika;
2) analizuje uspeh i vladanje učenika na kraju tromesečja, polugodišta i na kraju školske godine;
3) utvrđuje raspored časova;
4) utvrđuje raspored pismenih zadataka;
5) usklađuje rad nastavnika u odeljenju;
6) usklađuje rad učenika u odeljenju;
7) na predlog predmetnog nastavnika, utvrđuje ocene iz nastavnih predmeta;
8) na predlog odeljenjskog starešine, utvrđuje ocene iz vladanja učenika;
9) pohvaljuje učenike;
10) predlaže dodeljivanje pohvale „Učenik generacije“ i nagrađivanje učenika;
11) izriče učenicima vaspitnu meru „ukor odeljenjskog veća“;
12) na predlog predmetnog nastavnika, bira učenike koji će učestvovati na takmičenjima;
13) na predlog predmetnog nastavnika, utvrđuje učenike za koje treba organizovati dodatnu i dopunsku nastavu;
Član 136.
Sednicu odeljenjskog veća saziva i njome rukovodi odeljenjski starešina odeljenja u kojem članovi tog organa izvode nastavu.
U slučaju sprečenosti odeljenjskog starešine, sednicu saziva i njome rukovodi direktor ili pomoćnik direktora, bez prava odlučivanja.
Član 137.
Za svoj rad odeljenjsko veće odgovara Nastavničkom veću.
3) Stručno veće za oblasti predmeta
Član 138.
Stručno veće za oblasti predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.
Član 139.
U Školi postoje sledeća stručna veća za oblasti predmeta:
1) Stručno veće srpskog jezika i književnosti,
2) Stručno veće matematike i informatike,
3) Stručno veće društvenih i humanističkih nauka,
4) Stručno veće fizičkog vaspitanja,
5) Stručno veće hemija i nemetali,
6) Stručno veće mašinstvo i obrada metala,
7) Stručno veće elektrotehnika.
Član 140.
Stručno veće za oblasti predmeta, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 87. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:
1) utvrđuje program rada i podnosi izveštaje o njegovom ostvarivanju;
2) priprema predlog direktoru za podelu predmeta na nastavnike za narednu školsku godinu;
3) priprema osnove Godišnjeg plana rada;
4) utvrđuje raspored ostvarivanja nastavnih tema i nastavnih jedinica i vrši usaglašavanje ostvarivanja nastavnih sadržaja predmeta;
5) utvrđuje oblike, metode i sredstva korišćenja odgovarajuće školske opreme i nastavnih sredstava;
6) predlaže primenu novih metoda i načina izvođenja nastave;
7) prati ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada;
8) analizra udžbeničku i priručnu literaturu;
9) predlaže članove ispitnih komisija;
10) planira stručno usavršavanje
Član 141.
Sednice stručnog veća za oblasti predmeta saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.
Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.
Član 142.
Za svoj rad stručno veće za oblasti predmeta odgovara Nastavničkom veću.
Član 143.
Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika i stručnih saradnika, opštine Aranđelovac, Učeničkog parlamenta i Saveta roditelja.
Stručni aktiv za razvojno planiranje ima devet članova, od kojih je šest iz redova nastavnika i stručnih saradnika, i po jedan predstavnik opštineAranđelovac, Učeničkog parlamenta i Saveta roditelja.
Predstavnike nastavnika i stručnih saradnika predlaže Nastavničko veće a predstavnika opštine Aranđelovac predlaže Skupština opštineAranđelovac.
Predstavnik Učeničkog parlamenta i predstavnik Saveta roditelja predlažu se iz njihovih redova.
Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje Školski odbor.
Član 144.
Stručni aktiv za razvojno planiranje, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 87. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:
1) donosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji;
2) izrađuje predlog Razvojnog plana;
3) izrađuje projekte koji su u vezi sa Razvojnim planom;
4) prati realizaciju Razvojnog plana;
Član 145.
Sednice stručnog aktiva za razvojno planiranje saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.
Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.
Član 146.
Za svoj rad stručni aktiv za razvojno planiranje odgovara Školskom odboru i Nastavničkom veću.
5) Stručni aktiv za razvoj Školskog programa
Član 147.
Stručni aktiv za razvoj Školskog programa čini devet predstavnika nastavnika i stručnih saradnika, koje imenuje Nastavničko veće.
Član 148.
Stručni aktiv za razvoj Školskog programa, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 87. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:
1) donosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji;
2) izrađuje predlog Školskog programa;
3) izrađuje projekte koji su u vezi sa školskim programom;
4) prati realizaciju Školskog programa;
Član 149.
Sednice stručnog aktiva za razvoj Školskog programa saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.
Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.
Član 150.
Za svoj rad stručni aktiv za razvoj Školskog programa odgovara Nastavničkom veću.
6) Stručni aktiv za samovrednovanje
Član 151.
Primarna svrha samovrednovanja i planiranja poboljšanja je da se poboljša kvalitet učenja i ishoda za sve učenike, kroz pružanje podrške razvojnim potrebama stručne škole i merenje napretka u odnosu na njenu misiju i ciljeve. Po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009, član 48) samovrednovanje je obavezno, pa bi trebalo da bude:
· suštinski deo stalnog preispitivanja i poboljšanja;
· usmeravano na osnovu potreba stručne škole, a ne na osnovu eksternih zahteva, iako bi škola trebalo da bude u mogućnosti da ispuni ove eksterne zahteve;
· rigorozno, zasnovano na pouzdanim, validnim i aktuelnim dokazima – gde se podaci koriste kao polazna osnova za svaki zaključak ili ocenu;
· inkluzivno, gde svi članovi unutar škole daju svoj doprinos ovom procesu, gde aktivnosti za poboljšanja vide kao sopstvene, i gde stalno prate ove aktivnosti;
· osnova za efektivne i kontinuirane akcione planove, koji prilikom sprovođenja vode ka poboljšanjima ili održavanju izuzetno visokih standarda.
Član 152.
Proces samovrednovanja i stalnog poboljšanja trebao bi da obuhvati:
· Evaluaciju učinka
· Godišnji izveštaj o samovrednovanju
· Godišnji plan za unapređivanje kvaliteta rada, ciljeve za poboljšanje i akcione planove
· Dugoročne razvojne planove (npr. za period od 3 do 5 godina)
· Praćenje i preispitivanje stepena do kog je ispunjen godišnji plan za unapređivanje kvaliteta rada, dugoročni razvojni plan i ostale akcione planove i stepen do kog su ispunjeni ciljevi
· Eksternu evaluaciju.
Član 153.
Pri planiranju samovrednovanja stručne škole trebalo bi da identifikuju:
· zašto se samovrednovanje sprovodi
· koje oblasti i/ili aktivnosti se smatraju prioritetom kada je u pitanju samovrednovanje
· kako će se sprovoditi samovrednovanje – sistemi prikupljanja podataka, analize i izveštavanja o učinku na polju ključnih varijabli
· ko će sprovoditi samovrednovanje
· kada će se koje faze u ovom procesu sprovoditi
· kako će se izveštavati o rezultatima, na koji način će oni biti dostupni, kome će se dostavljati/ko će imati uvid u izveštaj.
Član 154.
Proces samovrednovanja mora se efektivno i efikasno voditi i njime upravljati. Rukovodioci timova i samo rukovodstvo moraju biti posvećeni ciljevima samovrednovanja, kao i razvoju atmosfere poverenja u kojoj pojedinci i grupe mogu da budu samokritični i da daju mišljenje o sopstvenom učinku.
Član 155.
Stručne škole prikupljaju podatke koji se odnose na oblasti kvaliteta i kriterijume iz Okvira za samovrednovanje, kao i na sve aktivnosti/oblasti koje su predmet vrednovanja.
Važno je da izveštajima o samovrednovanju budu obuhvaćeni podaci kojima se potkrepljuju zaključci o postignućima učenika i učinku. NJima će biti obuhvaćeni podaci o npr. broju učenika koji ostaje u istoj školi od početka do kraja svog školovanja, sticanju (parcijalnih ili celovitih) kvalifikacija, napretku u odnosu na ishode učenja i individualne ciljeve učenja, dodatoj vrednosti, pohađanju nastave, tačnosti i kretanju ka ostalim oblicima obrazovanja i obuka ili zaposlenju.
Takođe je potrebno predstaviti dokaze kako bi se opravdali komentari o kvalitetu nastave i obuka i efektivnosti učenja, čime će biti obuhvaćeno posmatranje nastave i obuka i informacije iz upitnika namenjenih merenju nivoa zadovoljstva učenika ponuđenim mogućnostima za učenje. Podaci (dokazi) mogu se izvući iz obuka osoblja i razvojnih aktivnosti.
Potrebno je prikupljati podatke za procenu učinka stručnih škola na polju pružanja podrške učenicima. Upitnici (ankete) kojima se prikupljaju mišljenja osoblja i učenika o pružanju podrške takođe mogu da pruže korisne dokaze.
Trendovi (kretanja) u učinku stručnih škola (koji se iz godine u godinu menjaju) moraju se evidentirati kako bi se obezbedili dokazi o poboljšanju.
Upotreba komparativnih (uporednih) informacija i podataka o reperima predstavlja važna sredstva za procenu učinka i postavljanje odgovarajućih ciljeva koji se odnose na poboljšanja. Stručne škole bi trebalo da nastoje da u ove svrhe koriste podatke izvedene na nacionalnom ili lokalnom nivou.
Škole treba da budu u mogućnosti da naprave jasnu razliku između snaga i slabosti i prakse koja predstavlja standard u sličnim školama ili učinka koji bi se mogao smatrati normom kod ustanova koje se mogu porediti.
7) Stručni tim za inkluzivno obrazovanje[6]
Član 156.
Stručni tim za inkluzivno obrazovanje, odnosno tim za pružanje dodatne podrške učeniku, čine: nastavnik predmetne nastave, odeljenjski starešina, stručni saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama učenika i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć učeniku, na predlog roditelja, odnosno staratelja.
Stručni tim za inkluzivno obrazovanje imenuje direktor.
Član 157.
Stručni tim za inkluzivno obrazovanje, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 87. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:
1) donosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji;
2) učestvuje u izradi programa obrazovanja i vaspitanja;
3) utvrđuje predlog individualnog obrazovnog plana za učenike kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju;
4) izrađuje projekte koji su u vezi sa programom obrazovanja i vaspitanja;
5) prati realizaciju Školskog programa i individualnog obrazovnog plana;
Član 158.
Sednice stručnog tima za inkluzivno obrazovanje saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.
Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.
Član 159.
Za svoj rad stručni tim za inkluzivno obrazovanje odgovara direktoru i Nastavničkom veću.
Član 160.
Stručni tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u daljem tekstu: stručni tim za zaštitu) čine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja učenika i opštine Aranđelovca , a po potrebi i stručnjaci van Škole.
Stručni tim za zaštitu imenuje direktor.
Član 161.
Stručni tim za zaštitu, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 87. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:
1) donosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji;
2) učestvuje u izradi akata koji se odnose na zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u daljem tekstu: zaštita);
3) izrađuje projekte koji su u vezi sa zaštitom;
4) prati realizaciju odredaba Statuta i drugih opštih akata čija je primena važna za zaštitu;
5) sastaje se jednom sedmično radi razmatranja stanja zaštite u prethodnoj sedmici;
6) preduzima mere koje su u vezi sa zaštitom, po prijavi zaposlenih u Školi, učenika, roditelja, odnosno staratelja učenika ili trećih lica, ili po sopstvenoj inicijativi;
7) sarađuje s organima Škole i drugim subjektima u Školi i van Škole na ispunjavanju zadataka iz svoje nadležnosti;
Član 162.
Sednice stručnog tima za zaštitu saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.
Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.
Član 163.
Za svoj rad stručni tim za zaštitu odgovara direktoru i Nastavničkom veću.
9) Stručni tim za karijerno vođenje i savetovanje
Član 164.
Stručni tim za karijerno vođenje i savetovanje ima 8 članova. Čine ga pedagog, direktor, sekretar i 5 nastavnika Škole.
Stručni tim za karijerno vođenje i savetovanje imenuje direktor.
Član 165.
Stručni tim za karijerno vođenje i savetovanje, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 87. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:
1) donosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji;
2) u saradnji sa nastavnicima prati individualne sklonosti učenika;
3) izrađuje projekte koji su u vezi sa karijernim vođenjem;
4) savetuje učenike u materiji karijernog vođenja;
5) sarađuje sa organima Škole i nadležnim ustanovama koje se bave karijernim vođenjem i savetovanjem;
Član 166.
Sednice stručnog tima za karijerno vođenje i savetovanje saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.
Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.
Član 167.
Za svoj rad stručni tim za karijerno vođenje i savetovanje odgovara direktoru i Nastavničkom veću.
8. Pedagoški kolegijum
Član 168.
Pedagoški kolegijum čine predsednici svih stručnih veća i stručnih aktiva i predstavnik stručnih saradnika u Školi.
Član 169.
Pedagoški kolegijum:
1) stara se o osiguranju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada Škole;
2) prati ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja;
3) stara se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignuća;
4) vrednuje rezultate rada nastavnika i stručnih saradnika;
5) prati i utvrđuje rezultate rada učenika;
6) preduzima mere za jedinstven i usklađen rad sa učenicima u procesu obrazovanja i vaspitanja;
7) rešava druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada;
8) razmatra pitanja i daje mišljenje u vezi sa poslovima iz nadležnosti direktora koji se odnose na:
– planiranje i organizovanje ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja i svih drugih aktivnosti Škole,
– staranje o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignuća i unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada,
– staranje o ostvarivanju Razvojnog plana,
– saradnju s organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruženjima,
– organizovanje i vršenje pedagoško-instruktivnog uvida i praćenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada i pedagoške prakse i preduzimanje mera za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika i stručnih saradnika;
– planiranje i praćenje stručnog usavršavanja zaposlenih i sprovođenje postupka za sticanje zvanja nastavnika i stručnih saradnika;
9) na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, donosi individualni obrazovni plan za učenika kojem je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju;
10) utvrđuje raspored odsustvovanja sa rada nastavnika i stručnih saradnika za vreme stručnog usavršavanja;
11) prati rad nastavnika i stručnih saradnika koji su na probnom radu i daje mišljenje o njihovom radu;
Član 170.
Sednice pedagoškog kolegijuma saziva i njima rukovodi direktor ili pomoćnik direktora.
Na ostala pitanja u vezi sa radom pedagoškog kolegijuma shodno se primenjuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja nastavničkog veća (čl. 93 – 133), osim odredbe o objavljivanju izvoda iz zapisnika.
Član 171.
Za svoj rad pedagoški kolegijum odgovara Nastavničkom veću i direktoru.
9. Odeljenjski starešina
Član 172.
Svako odeljenje ima odeljenjskog starešinu.
Odeljenjskog starešinu pre početka svake školske godine određuje direktor iz reda nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju kojem će biti odeljenjski starešina, po pribavljenom mišljenju Nastavničkog veća.
Član 173.
Odeljenjski starešina obavlja sledeće poslove:
1) izrađuje godišnji i mesečni plan rada;
2) pronalazi najpogodnije oblike vaspitnog rada sa ciljem formiranja odeljenjskog kolektiva i unapređivanja odnosa u njemu;
3) redovno prati pohađanje nastave, učenje i vladanje učenika iz odeljenja;
4) odobrava odsustvovanje učenicima i odlučuje o opravdanosti njihovog odsustvovanja sa nastave;
5) upoznaje učenike sa odredbama opštih akata Škole koje se odnose na učenike i daje učenicima druge informacije koje su u vezi s njihovim pravima, obavezama i odgovornostima;
6) stara se o zaštiti prava učenika i učestvuje u postupku odlučivanja o njihovim obavezama i odgovornostima;
7) ostvaruje uvid u porodične, socijalne, materijalne i druge uslove života učenika;
8) redovno drži roditeljske sastanke i na druge načine sarađuje sa roditeljima učenika;
9) redovno prati rad nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju, a posebno prati ocenjivanje učenika i ukazuje predmetnim nastavnicima na broj propisanih ocena koje učenik treba da ima u polugodištu radi utvrđivanja zaključne ocene.;
10) odeljenjskom veću predlaže ocenu iz vladanja učenika;
11) pohvaljuje učenike;
12) predlaže dodeljivanje pohvala i nagrada učenicima;
13) izriče vaspitne mere „opomena odeljenjskog starešine“ i „ukor odeljenjskog starešine“;
14) sarađuje sa direktorom, pomoćnikom direktora i ostalim zaposlenima u Školi, kao i sa subjektima van Škole, radi obavljanja svojih poslova;
15) saziva sednice odeljenjskog veća i rukovodi njegovim radom;
16) učestvuje u radu stručnog tima za inkluzivno obrazovanje;
17) vodi školsku evidenciju;
VI. UČENICI
1. Prava, obaveze i odgovornosti učenika
Odeljenjska zajednica
Član 174.
Odeljenjsku zajednicu čine svi učenici istog odeljenja.
Odeljenjska zajednica ima rukovodstvo koje se sastoji od predsednika, sekretara i blagajnika.
Rukovodstvo odeljenjske zajednice bira se za svaku školsku godinu, na prvom sastanku odeljenjske zajednice. Na istom sastanku biraju se i zamenici članova rukovodstva.
Izbor se vrši javnim glasanjem o predlozima za članove rukovodstva koje može da podnese svaki učenik.
Član 175.
Predsednik odeljenjske zajednice rukovodi radom na sastanku odeljenjske zajednice.
Sekretar odeljenjske zajednice vodi zapisnik sa sastanka odeljenjske zajednice.
Blagajnik odeljenjske zajednice od članova odeljenjske zajednice prikuplja novac, u skladu s odlukom organa Škole ili odeljenjske zajednice, kao i u skladu s odlukom ili dogovorom s odeljenjskim starešinom ili s drutim nastavnikom.
Članovima rukovodstva odeljenjske zajednice u radu pomaže odeljenjski starešina.
Članovi rukovodstva odeljenjske zajednice za svoj rad su odgovorni odeljenjskoj zajednici i odeljenjskom starešini.
Član 176.
Odeljenjska zajednica ima sledeće zadatke:
1) razmatranje i rešavanje problema u odnosima između učenika ili između učenika i nastavnika;
2) razmatranje i rešavanje problema u učenju i vladanju učenika;
3) navikavanje učenika na poštovanje pravila bezbednog ponašanja;
4) navikavanje učenika na poštovanje pravila lepog ponašanja;
5) stvaranje i razvijanje pozitivne atmosfere u odeljenju, u kojoj vladaju drugarstvo i međusobno razumevanje i uvažavanje učenika;
6) izbor članova Učeničkog parlamenta;
7) izbor rukovodstva odeljenjske zajednice;
Član 177.
Na rad odeljenjske zajednice shodno se, u pojednostavljenom obliku, primenjuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća (čl. 93 – 133), osim odredbe o objavljivanju izvoda iz zapisnika.
Učenički parlament
Član 178.
U Školi se organizuje Učenički parlament.
Učenički parlament može da se udruži s učeničkim parlamentima drugih škola u zajednicu učeničkih parlamenata.
Član 179.
Učenički parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja u Školi, koje učenici biraju na sastanku odeljenjske zajednice.
Učenički parlament se bira na početku svake školske godine.
Član 180.
Učenički parlament:
1) daje mišljenja i predloge stručnim organima, Školskom odboru, Savetu roditelja i direktoru o: pravilima ponašanja u Školi, merama bezbednosti učenika, Godišnjem planu rada, Razvojnom planu, Školskom programu, načinu uređivanja školskog prostora, izboru udžbenika, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u Školi i van nje i drugim pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje;
2) razmatra odnose i saradnju učenika i nastavnika ili stručnih saradnika i atmosferu u Školi;
3) obaveštava učenike o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje i o aktivnostima parlamenta;
4) aktivno učestvuje u procesu planiranja razvoja Škole i u samovrednovanju Škole;
5) predlaže članove stručnog aktiva za razvojno planiranje iz reda učenika
6) bira dva predstavnika učenika za Školski odbor u proširenom sastavu;
7) bira predstavnike učenika koji učestvuju u radu organa Škole.
8) donosi program rada.
Program rada parlamenta sastavni je deo Godišnjeg plana rada.
Član 181.
Sednice Učeničkog parlamenta saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa, na prvoj sednici.
Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.
Pre izbora predsednika, prvu sednicu Učeničkog parlamenta saziva i njome rukovodi nastavnik ili stručni saradnik kojeg za to zaduži direktor.
Na ostala pitanja u vezi sa radom Učeničkog parlamenta shodno se primenjuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća (čl. 93 – 133).
2) Ocenjivanje i napredovanje učenika
Ocenjivanje
Član 182.
Ocenjivanjem učenika procenjuje se ostvarenost propisanih ciljeva i standarda postignuća u toku savladavanja Školskog programa, a za učenike sa smetnjama u razvoju – prilagođenih standarda postignuća u savladavanju individualnog obrazovnog plana.
Učenici se ocenjuju, prelaze u sledeći razred ili ponavljaju razred u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom.
Član 183.
Učenik koji se ističe u učenju i drugim aspektima školskog rada pohvaljuje se ili nagrađuje.
Član 184.
Pohvale mogu biti usmene i pismene.
Usmenu pohvalu učenik dobija na kraju prvog i/ili trećeg tromesečja za postignute rezultate u učenju i vladanju u toku tromesečja. Tekst pohvale odeljenjski starešina saopštava pred odeljenjem i na roditeljskom sastanku.
Pismenu pohvalu učenik dobija:
1) za postignut odličan opšti uspeh na kraju prvog polugodišta;
2) za osvojeno jedno od tri prva mesta na školskom takmičenju iz nastavnog predmeta.
Spisak pismeno pohvaljenih učenika objavljuje se na oglasnoj tabli Škole.
Pohvalu ne može dobiti učenik koji nema primerno vladanje.
Član 185.
Učenik može dobiti sledeće nagrade:
1) knjigu na kraju nastavne godine za postignut odličan opšti uspeh;
2) knjigu za osvojeno jedno od prva tri mesta na takmičenju višeg ranga od školskog takmičenja iz nastavnog predmeta.
Učenik koji osvoji jedno od tri prva mesta na takmičenju višeg ranga od školskog takmičenja iz nastavnog predmeta, pored nagrađivanja knjigom može biti nagrađen i:
1) besplatnim udžbenicima,
2) besplatnom ekskurzijom, letovanjem, zimovanjem i slično,
3) drugim primerenim poklonom.
Nagrada iz prethodnog stava dodeljuje se u skladu sa mogućnostima Škole, a na osnovu odluke Nastavničkog veća.
Nagradu ne može dobiti učenik koji nema primerno vladanje.
Član 186.
Usmenu pohvalu učeniku dodeljuje odeljenjski starešina, po sopstvenoj inicijativi ili na obrazloženi usmeni predlog predmetnog nastavnika.
Pismenu pohvalu učeniku dodeljuje odeljenjsko veće, na obrazloženi usmeni predlog odeljenjskog starešine ili predmetnog nastavnika.
Nagrade učenicima dodeljuje Nastavničko veće, na obrazloženi pismeni predlog odeljenjskog starešine, odeljenjskog veća ili predmetnog nastavnika.
Član 187.
U Školi se na kraju svake nastavne godine dodeljuje posebna pohvala „Učenik generacije“.
Pohvala se dodeljuje učeniku završnog razreda koji se u svojoj generaciji najviše istakao u učenju i vladanju.
Član 188.
Pohvala „Učenik generacije“ dodeljuje se učeniku dobitniku Diplome „Vuk Karadžić“ s najviše bodova u odnosu na ostale dobitnike te diplome, dodeljenih prema kriterijumima utvrđenim Statutom.
Član 189.
Primerno vladanje kandidat za dodelu pohvale „Učenik generacije“ mora imati i posle zaključivanja ocene iz vladanja, najmanje do donošenja odluke o dodeli te pohvale.
Član 190.
Kandidatu za učenika generacije pripadaju bodovi po osnovu uspeha na takmičenjima iz nastavnih predmeta u organizaciji Ministarstva ili priznatih od strane Ministarstva.
1) Za uspeh na školskom takmičenju učeniku pripada:
– za osvojeno prvo mesto – 3 boda;
– za osvojeno drugo mesto – 2 boda;
– za osvojeno treće mesto – 1 bod.
2) Za uspeh na opštinskom takmičenju učeniku pripada:
– za osvojeno prvo mesto – 5 bodova;
– za osvojeno drugo mesto – 4 boda;
– za osvojeno treće mesto – 3 boda.
3) Za uspeh na gradskom/okružnom takmičenju učeniku pripada:
– za osvojeno prvo mesto – 10 bodova;
– za osvojeno drugo mesto – 8 bodova;
– za osvojeno treće mesto – 6 bodova.
– za pohvalu – 5 bodova,
– za učešće – 3 boda.
4) Za uspeh na republičkom takmičenju učeniku pripada:
– za osvojeno prvo mesto – 20 bodova;
– za osvojeno drugo mesto – 18 bodova;
– za osvojeno treće mesto – 15 bodova,
– za pohvalu – 10 bodova,
– za učešće – 5 bodova.
5) Za uspeh na takmičenju višeg ranga učeniku pripada:
– za osvojeno prvo mesto – 40 bodova;
– za osvojeno drugo mesto –30 bodova;
– za osvojeno treće mesto – 25 bodova,
– za pohvalu – 20 bodova,
– za učešće – 10 bodova.
Član 191.
Odredbe prethodnog člana shodno se primenjuju i na učenike koji su postigli uspeh na takmičenjima, prvenstvima, izložbama, smotrama i sličnim manifestacijama u oblasti fizičkog vaspitanja, recitatorstva, filmske i pozorišne umetnosti, likovne kulture, muzičke kulture i tehničkog i informatičkog obrazovanja.
Član 192.
Predlog za izbor učenika generacije utvrđuje odeljenjski starešina učenika ili nadležno odeljenjsko veće najkasnije na sednici na kojoj se utvrđuju uspeh i vladanje učenika na kraju nastavne godine.
Predlog se podnosi u pismenom obliku i treba da bude obrazložen, uz navođenje podataka o uspehu i vladanju učenika.
Član 193.
Predlog se podnosi direktoru, odmah posle sednice odeljenjskog veća na kojoj su utvrđeni uspeh i vladanje učenika na kraju nastavne godine.
Po isticanju roka za dostavljanje inicijative direktor imenuje tročlanu komisiju, u čijem sastavu su, pored njega, i dva nastavnika, odnosno stručna saradnika.
Zadatak Komisije je da proveri podatke o uspehu i vladanju učenika, da na osnovu tako proverenih podataka svakom kandidatu utvrdi bodove po osnovu uspeha na takmičenjima i da na osnovu tako utvrđenih bodova sačini rang listu i kandidata s najvišim brojem bodova predloži Nastavničkom veću za dodelu pohvale „Učenik generacije“.
U slučaju da najveći broj bodova imaju dva ili više učenika, Komisija će Nastavničkom veću predložiti da se pohvala „učenik generacije“ dodeli svim takvim učenicima.
Član 194.
Nastavničko veće donosi odluku o dodeli pohvale „Učenik generacije“, kao i o nagradi za izabranog učenika.
Nastavničko veće odluku donosi većinom glasova od ukupnog broja članova i ta odluka je konačna.
Član 195.
Učenik generacije nagrađuje se knjigom.
Učenik generacije, pored nagrade u obliku knjige, može dobiti i nagradu u obliku besplatne ekskurzije, letovanja, zimovanja ili u obliku drugog primerenog poklona, u skladu sa mogućnostima Škole.
Član 196.
Kao poseban oblik priznanja u toku školovanja učeniku se dodeljuje diploma ili nagrada za izuzetan opšti uspeh, odnosno za izuzetan uspeh iz pojedinih nastavnih oblasti ili predmeta i izuzetna postignuća u bilo kojoj oblasti rada Škole.
Vrste diploma, odnosno nagrada, uslove i način njihovog dodeljivanja utvrđuje ministar.
3. Ostvarivanje i zaštita prava učenika
Član 197.
Učenik ima pravo na prigovor, žalbu i druga sredstva za zaštitu svojih prava, u skladu sa zakonom.
Ostvarivanje i zaštita prava učenika bliže se uređuju Pravilnikom o ostvarivanju i zaštiti prava učenika.
Član 198.
Zaposleni u Školi dužan je da prijavi direktoru ili Školskom odboru svaki slučaj kršenja prava učenika.
VII. POSEBNE ODREDBE O OBEZBEĐIVANJU OSTVARIVANJA PRAVA UČENIKA, ZAŠTITI I BEZBEDNOSTI UČENIKA I ZAPOSLENIH I MERAMA ZA SPREČAVANJE POVREDA ZABRANA
Član 199.
Organi Škole dužni su da preduzimaju mere radi:
1) obezbeđivanja ostvarivanja prava učenika;
2) obezbeđivanja zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih;
3) sprečavanja povreda zabrana diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i stranačkog organizovanja i delovanja (u daljem tekstu: povrede zabrana).
Član 200.
Mere iz prethodnog člana obuhvataju:
1) primenu propisa i donošenje i primenu opštih akata u materiji ostvarivanja i zaštite prava učenika;
2) primenu propisa i donošenje i primenu opštih akata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite i bezbednosti učenika za vreme boravka u Školi i za vreme svih aktivnosti koje organizuje Škola;
3) formiranje timova za sprovođenje i praćenje mera iz prethodnog člana;
4) saradnju s odborom za bezbednost i zdravlje na radu;
5) saradnju sa sindikatom u Školi, učeničkim organizacijama i subjektima van Škole;
6) postupanje u pojedinačnim slučajevima kršenja prava učenika, neobezbeđivanja zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih ili povreda zabrana;
7) prikaz i analiza stanja ostvarivanja prava učenika, obezbeđivanja zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih i sprečavanja povreda zabrana, u izveštajima o radu Škole i organa Škole;
Član 201.
Škola je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.
U slučaju ispoljenog nasilja i/ili zlostavljanja u smislu odredaba Statuta, od strane učenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja ili drugog odraslog lica, nad nastavnikom, stručnim saradnikom i drugim zaposlenim licima, protiv tih lica se podnosi se prekršajna ili krivična prijava.
Član 202.
Postupanje u Školi kao odgovor na nasilje i zlostavljanje sprovodi se prema Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, koji utvrđuje sadržaj i načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, a donosi ga ministar.
Prepoznavanje neverbalnih oblika zlostavljanja učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora i rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada vrši se na osnovu bližih uslova koje propisuje ministar.
Član 203.
Prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika ili trećeg lica u Školi vrši se na osnovu bližih kriterijuma koje zajednički propisuju ministar i organ nadležan za pripremu propisa o ljudskim i manjinskim pravima.
Član 204.
Sastavni deo Školskog programa jesu i program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, kao što su, naročito, maloletnička delinkvencija, upotreba duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.
Programi iz stava 1. ovog člana ostvaruju se kroz različite nastavne i slobodne aktivnosti sa učenicima, zaposlenima, roditeljima, odnosno starateljima u saradnji sa opštinom Aranđelovac u skladu sa utvrđenim potrebama.
U ostvarivanje programa iz stava 1. ovog člana uključuju se i fizička i pravna lica sa teritorije opštine Aranđelovac, ustanove u oblasti kulture i sporta, vršnjački posrednici, kao i lica obučena za prevenciju i intervenciju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika rizičnog ponašanja.
VIII. OBAVEŠTAVANJE UČENIKA, RODITELJA UČENIKA,
ZAPOSLENIH I DRUGIH LICA
Član 205.
Učenici, roditelji učenika i zaposleni imaju pravo na blagovremeno i pot-puno obaveštavanje o svim pitanjima važnim za rad Škole i za ostvarivanje njihovih prava, obaveza i odgovornosti.
Član 206.
Rad organa Škole je javan.
Javnosti nisu dostupni podaci čijim bi se otkrivanjem povredila obaveza čuvanja tajne.
Član 207.
Škola je dužna da ima svoju internet stranu.
Član 207.
Radi potpunog i blagovremenog obaveštavanja učenika, njihovih roditelja i zaposlenih, dnevni red za sednice Školskog odbora, Nastavničkog veća, Saveta roditelja i Učeničkog parlamenta objavljuju se na oglasnoj tabli Škole i na školskoj internet strani u skladu s pravilima o radu tih organa.
Izvodi iz zapisnika sa sednica Školskog odbora, Nastavničkog veća, Saveta roditelja i Učeničkog parlamenta objavljuju se na oglasnoj tabli Škole u roku od 8 dana od dana održane sednice, ako iz prirode odluka tih organa ne proizlazi da je to potrebno učiniti u kraćem roku.
Obaveza iz prethodnog stava odnosi se i na akte direktora koji su od šireg značaja za Školu, kao i na izvode iz zapisnika sa sednica drugih organa Škole, pored organa navedenih u prethodnom stavu, koji imaju takav značaj, prema proceni direktora, odnosno lica koje rukovodi radom organa.
Direktor može odobriti da se na oglasnoj tabli Škole i/ili na školskoj internet strani objave i drugi akti ili informacije, pored akata i informacija iz prethodnog člana.
O objavljivanju akata i informacija organa Škole stara se sekretar, uz pomoć nastavnika informatike.
O ostalim oblicima obaveštavanja učenika, njihovih roditelja i zaposlenih odlučuje direktor, u skladu sa svojom procenom.
Član 208.
Školski odbor može odlučiti da sa pitanjima iz svoje nadležnosti upozna i širu javnost.
O potrebi da se šira javnost upozna sa pitanjima iz nadležnosti drugih organa Škole odlučuje direktor.
Član 209.
Opšti akti organa Škole objavljuju se i omogućava se njihova dostupnost u skladu s odredbama Statuta.
Član 210.
Letopis Škole objavljuje se na internet strani Škole do 1. oktobra za tekuću školsku godinu, a može se podeliti učenicima u štampanom obliku.
IX. POSLOVNA I DRUGA TAJNA
Član 211.
Poslovnu tajnu predstavljaju podaci čije bi otkrivanje neovlašćenom licu moglo štetiti poslovanju Škole i/ili njenim zakonom zaštićenim interesima.
Član 212.
Organi Škole, zaposleni i druga radno angažovana lica, kao i učenici obavezni su da čuvaju poslovnu tajnu.
Obaveza čuvanja poslovne tajne ne prestaje prestankom članstva u organu Škole, prestankom radnog angažovanja u Školi niti gubitkom svojstva učenika Škole.
Član 213.
Organi Škole i zaposleni obavezni su da preduzimaju mere koje proizlaze iz njihove nadležnosti, odnosno opisa poslova, sa ciljem zaštite podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu.
Član 214.
Podaci koji čine poslovnu tajnu utvrđeni su zakonom i opštim aktom Škole.
To su, pre svega, podaci:
1) u vezi sa obezbeđenjem školske imovine i objekata,
2) o platama, naknadama plata i drugim primanjima zaposlenih,
3) o ponudama za zaključenje ugovora i o zaključenju ugovora u poslovanju Škole,
Školski odbor donosi odluku o tome koji će se podaci smatrati poslovnom tajnom, u skladu sa zakonom i opštim aktom Škole.
Član 215.
Obaveze organa Škole i zaposlenih u odnosu na podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu ispunjavaju se i kada je reč o drugoj vrsti tajne čije je čuvanje obavezno.
X. OPŠTI AKTI ŠKOLE
Član 216.
Opšte akte Škole (u daljem tekstu: opšti akti) donosi Školski odbor, osim opštih akata čije je donošenje zakonom ili Statutom stavljeno u nadležnost drugih organa.
Član 217.
O blagovremenom donošenju opšteg akta vodi računa sekretar i s tim ciljem se obrazloženom pismenom inicijativom obraća organu nadležnom za donošenje opšteg akta.
Organ nadležan za donošenje opšteg akta može pokrenuti postupak donošenja takvog akta i po sopstvenoj inicijativi.
Inicijativu iz stava 1. ovog člana mogu da pokrenu i:
1) direktor,
2) sindikat,
3) predsednik ili član Školskog odbora,
4) Nastavničko veće,
5) Savet roditelja,
6) Učenički parlament,
Član 218.
Organ nadležan za donošenje opšteg akta obavezan je da u najkraćem mogućem roku razmotri inicijativu i o svom stavu, bez odlaganja, u pismenom obliku obavesti pokretača.
Član 219.
Ako inicijativa za donošenje opšteg akta bude prihvaćena, sekretar izrađuje nacrt opšteg akta u roku koji mu odredi organ nadležan za donošenje tog akta.
Nacrt i predlog Razvojnog plana izrađuje stručni aktiv za razvojno planiranje, a nacrt i predlog Školskog programa izrađuje stručni aktiv za razvoj školskog programa.
Na osnovu dostavljenog nacrta, organ nadležan za donošenje opšteg akta utvrđuje predlog tog akta i o tom predlogu donosi odluku.
Član 220.
Utvrđivanje predloga i donošenje odluke o predlogu opšteg akta čije je donošenje u nadležnosti Školskog odbora sprovodi se po postupku za donošenje odluka tog organa, utvrđenom u Poslovniku o radu Školskog odbora.
Utvrđivanje predloga i donošenje odluke o predlogu opšteg akta čije je donošenje u nadležnosti drugog organa Škole sprovodi se po odredbama koje uređuju odlučivanje tog organa.
Član 221.
Postupak donošenja opšteg akta primenjuje se i na donošenje izmena i/ili dopuna opšteg akta.
Član 222.
Opšti akti ne smeju biti u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom, zakonom, podzakonskim aktom niti kolektivnim ugovorom.
Član 223.
Autentično tumačenje opštih akata daje organ koji ih je doneo i takvo tumačenje je sastavni deo opšteg akta na koji se odnosi.
Opšti akti, uključujući i Godišnji plan rada, Razvojni plan i Školski program, objavljuju se na oglasnoj tabli Škole
Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova objavljuje se u od dana dobijanja saglasnosti na taj akt od strane Školskog odbora.
Član 224.
O objavljivanju opštih akata staraju se direktor i sekretar, uz pomoć nastavnika informatike.
Sekretar na donetom opštem aktu, pre objavljivanja, upisuje delovodni broj i datum pod kojim je opšti akt zaveden, kao i datum objavljivanja.
Član 225.
Po dva primerka Statuta i ostalih opštih akata, uključujući i Godišnji plan rada, Razvojni plan i Školski program, čuvaju se u školskoj biblioteci i dostupni su učenicima, roditeljima učenika i zaposlenima za čitanje u prostorijama biblioteke i za fotokopiranje.
XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 226.
Škola je obavezna da opšte akte donete pre stupanja na snagu Statuta usaglasi sa Statutom u roku od tri meseca od njegovog stupanja na snagu.
Do stupanja na snagu opštih akata usaglašenih sa Statutom, a najkasnije do isteka roka iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se opšti akti doneti pre stupanja na snagu Statuta, ako nisu u suprotnosti s njegovim odredbama.
Član 227.
Po isteku roka iz prethodnog člana, opšti akti doneti pre stupanja na snagu Statuta prestaju da važe.
Član 228.
Danom stupanja na snagu Statuta prestaje da važi Statut Škole zaveden pod brojem 28/2 od 28.02.2010. godine, kao i izmene i dopune Statuta zavedene pod brojem 389/5 od 30.09.2010. godine i izmene i dopune Statuta zavedene pod brojem 77/6 od 09.03.2012. godine.
Član 229.
Statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Škole.
Predsednik Školskog odbora: Dragan Švabić
Sekretar Škole: Mirjana Savić